Hello 👋

Nadam se da ste duboko udahnuli, jer odosmo u jedan zaron nakon koga se nećemo vratiti isti. Svako astrološko dešavanje ima svoju svrhu, te tako i ova Lunarna eklipsa na 25° Riba nas poziva na razmišljanje u vezi sebi svojstvenih tema koje su došle na dnevni red. Više o tome u nastavku.

Mesec u Ribama između retrogradnog Saturna i Neptuna

Ribe, veliki okean čije se granice protežu van dometa ljudskog oka, tako veličanstveno i velelepono kad je mirno, a tako i zastrašujuće kad je uzrujano. Sada su ispred nas talasi večnosti koji mogu sprati sve ono što više nije naše, nežno i temeljno, dubinski.

Isto tako, može nam se ukazati i prava pravcata bura koja nas može uzeti u svoj kovitlac i udaviti, ukoliko nemamo dovoljno jaku platformu da svu dinamiku života iznesemo. A šta ako, bilo da se suočimo sa nežnim ili dubinskim promenama, mi naučimo jednu novu veštinu - da ronimo?

Nije prijatno kad voda uđe u uši, kada bubne opne hoće da eksplodiraju, ali samo i isključivo u toj dubokoj tišini, mi možemo da čujemo sebe - ko smo to mi, kroz eone i vekove, kroz hiljade i hiljade godina inkarnacija, jesmo li išta naučili?

Ili ponavljamo greške iz prošlosti, iz inkarnacije u inkarnaciju, nailazeći na iste prepreke, iste probleme, poklekavši i udavivši se u plićaku i pre nego što bi tajfun došao do obale. Sve čime su se nekadašnje civilizacije dičile i divile, za vek i vekova, sada je urušeno, u dubinama okeana, daleko, daleko u zaboravu.

Vrativši se u sadašnje vreme, osvestivši da cela civilizacija može nestati u tren oka zbog katastrofalnog potopa, zašto ne bismo i mi to mogli da uradimo u nekom segmentu svog života?

Da, razumem da svako od nas ide malo kao guskice kroz maglu, gde je sve nejasno, jako tmurno i mistično, te je onda jedino “pravilno” u celokupnoj situaciji sada ući u sebe i slušati svoju intuiciju, radije nego žvanjkanje koje donosi racio. 

Ruševine drevnih civilizacija pod vodom

Evo primera - Minojska civilizacija, smeštena na ostrvu Krit, bila je jedna od najnaprednijih civilizacija bronzanog doba. Oko 1600. godine pre nove ere, vulkanska erupcija na obližnjem ostrvu Tera (danas poznat kao Santorini) izazvala je cunami i velike klimatske promene koje su doprinele slabljenju Minojske moći. Nakon toga, mikenska civilizacija sa kopna Grčke postepeno je preuzela primat i razvila novu kulturu.

Takođe, Dvarka, drevni grad koji se spominje u indijskim epovima, potonuo je u more pre više hiljada godina. Istraživanja su otkrila ostatke potopljenih ruševina uz obalu indijskog grada Dvarke. Ova promena je zatim dovela do razvoja novih civilizacija na severu Indije i prelaska na nove kulturne obrasce, poput rane Vedske civilizacije.

Tu je i legenda o Atlantidi, kao što ju je opisao Platon, koja govori o naprednoj civilizaciji koja je postojala pre oko 9.000 godina i koja je zbog svojih moralnih padova doživela katastrofalan kraj, potopljena u more za samo jedan dan i noć. Atlantida je često viđena kao simbol izgubljenog zlatnog doba, ali iz njene propasti, prema određenim teorijama i mitovima, iznikle su nove civilizacije.

Jedna od teorija je upravo da su preživeli Atlantiđani migrirali u druge delove sveta, naročito u Egipat, gde su doprineli razvoju tadašnjeg društva. Egipćani su bili poznati po svojoj naprednoj arhitekturi, tehnologiji i astronomiji, a neki veruju da su te veštine delom prenete od naprednih preživelih sa Atlantide.

Istorijske lekcije i savremeni izazovi

Obzirom da se Lunarna eklipsa u Ribama se dešava između retrogradnih planeta, između Saturna i Neptuna, hajde da naučimo nešto iz tih istorijskih lekcija - hajde da sagledamo šta treba ostaviti u prošlosti, figurativno “potopiti” i ostaviti iza nas, kako bismo došli do nove grandiozne vizije, veće od našeg života, veće od jedne inkarnacije, veće od nas samih?

Takođe, šta je ono što nas usporava i vuče ka dole, kao da nas neka stena vuče na dno, nešto u šta smo ulagali vreme i energiju toliko vremena, tako da nam prosto ne da da izronimo u nova prostranstva, na novi nivo postojanja?

Uvidećemo da smo taj kamen, tu stenu, taj teg najverovatnije sami zavezali omčom oko vrata pre nego što smo otišli u taj zaron, te sada, postavši pretežak, želimo da ga se otarasimo, da ponovo osetimo kako je to udahnuti vazduh punim plućima, kako je to sa poslednjim atomima snage doplivati do obale i okusiti najsočnije egzotične plodove života.

Samo zato jer smo verovali da je moguće i pre nego što smo videli u fizičkoj realnosti; samo zato jer smo pratili unutrašnje vođstvo, umesto forsiranja igranja po normama i pravilima društva; samo zato jer smo išli putem Duše, a ne putem svile, samo jer bi bilo ugodnije - bez straha, samo i isključivo sa verom u grudima.

Evolutivni spiralni tok

Da li biramo da kroz ovu eklipsu prođemo tiho i mirno ili pak besno i nepredvidivo, poput bure ili cunamija?

Da li ćemo iskoristiti darove našeg nesvesnog kako bismo predvideli ishod određenih situacija koje sad doživljavaju kulminaciju i finalno razrešavanje gde - ili nešto odlazi iz našeg života, ili ide na novi nivo, vođeno drugačijom vizijom?

Da li će ovaj zaron, duboko duboko, za nas biti isceljujuć, te nam pomoći da pobedimo sve prepreke na putu, baš zato što smo prigrlili svoje emocije ili će odneti svoje žrtve?

Na nama je - sve je to deo evolucije.